Nepravda u Advokatskim Komorama: Troškovi Upisa i Realnost Pripravničke Prakse

Put od diplomiranog pravnika do samostalnog advokata u Srbiji prepun je prepreka, finansijskih izazova i često gorkih razočaranja. Dok se sa fakulteta izlazi sa idejom o poštenoj borbi za pravdu, realnost pravosudnog sistema i advokatske profesije često izgleda kao borba za opstanak. Ovaj tekst nastoji da rasvetli neke od najvećih boljki sa kojima se susreću mladi pravnici, posebno oni koji se odlučuju za advokaturu.

Finansijska barijera: Upis u imenik kao privilegija

Jedan od prvih i najvećih šokova za mnoge pripravnike jeste visok trošak upisa u imenik advokatskih pripravnika. Dok su u nekim komorama, poput Beogradske, članarine simbolične (oko 1.200 dinara godišnje), u drugim regijama situacija je dramatično drugačija. Postoje slučajevi gde komore zahtevaju 500 evra za upis, što za nekoga ko tek kreće u karijeru predstavlja ogroman izdatak.

Još više zabrinjava činjenica da se, prema iskustvima koja dele pripravnici, za decu sudija i advokata primenjuju znatno povoljniji uslovi. Ova praksa otvoreno ukazuje na sistemsku nejednakost i diskriminaciju. Kako jedan anonimni pripravnik ističe: "Žele da u ekonomskom pogledu onemoguće bavljenje advokaturom svima izuzev svojoj deci." Ovakav pristup ne samo da krši principe pravičnosti već i duboko narušava ugled celokupne profesije.

Pravno opravdanje za ove visoke takse često je nejasno. Statuti komora propisuju uslove za upis, ali retko eksplicitno određuju konkretne iznose. Kada se takve odlube donose, čini se da se više vode potrebom za dodatnim prihodima komore nego stvarnim troškovima administracije. Kao što jedan korisnik foruma primećuje, novac se često troši na nepotrebne stvari, poput "spa centara za zaposlene", umesto da se ulaže u stručno usavršavanje članova.

Pripravnički staž: Besplatna radna snaga ili investicija u budućnost?

Nakon što savladaju finansijsku prepreku upisa, pripravnici se suočavaju sa realnošću pripravničkog staža. Ugovori o radu često su fiktivni, a stvarna praksa podrazumeva besplatan rad ili rad za simboličnu naknadu. Mnogi principali (advokati kod kojih se obavlja staž) koriste pripravnike kao jeftinu administrativnu snagu, bez namere da ih zaista uvedu u tajnosti zanata.

Iskustva su raznovrsna, ali previše česta su ona gde pripravnici obavljaju monotone, šablonske poslove, ne idu na ročišta i ne uče o suštinskim aspektima advokatskog rada. "Dva meseca sam tu i nisam naučio apsolutno ništa, sem nekih trivijalnih administrativnih poslova", žali se jedan od njih. Obećanja o prenošenju klijenata ili čak prepuštanju kancelarije nakon penzionisanja principala često ostaju samo prazne reči.

Situacija je posebno teška za one koji nemaju finansijsku podršku porodice. Dok neki mogu sebi da priušte da rade bez plate dve godine, drugi su prinuđeni da traže bilo kakav posao sa strane, štepeći vreme i energiju za obavljanje staža. Ova nejednakost na početku karijere dugoročno određuje ko će moći da opstane u profesiji.

Alternativni putevi: Sud, notari ili privreda?

Zbog ovih poteškoća, mnogi pravnici razmišljaju o alternativnim putevima. Volontiranje u sudu često se pominje kao bolja opcija za sticanje iskustva, jer se tamo može videti širi spektar pravnih materija. Međutim, i tu je problem besplatnog rada i neizvesnosti zaposlenja nakon završetka staža.

Rad kod notara javnih beležnika donosi stabilniju, ali često ograničavajuću praksu. Plate na početku mogu biti niske (često oko 25-35 hiljada dinara), a posao se svodi na šablonske overe i administrativne poslove. "10 sati dnevno sedenja za kompjuterom za minimalac je poniženje", kaže jedan pravnik sa iskustvom u ovoj oblasti. Takođe, postoji tendencija da notari zapošljavaju osobe sa srednjom školom za administrativne posle, što dodatno smanjuje mogućnosti za pravnike.

Privredni sektor nudi stabilnije plate, ali ulazak je otežan zahtevima za iskustvom koje početnici nemaju. Konkursi za pravnike u državnim preduzećima ili javnim službama često su formalni, a mesta se dodeljuju prema vezi, a ne prema kompetenciji.

Vrednost pravosudnog ispita u današnjem kontekstu

Pitanje da li se isplati polagati naporan i skup pravosudni ispit postaje sve relevantnije. Diplomirani pravnici bez položenog ispita suočeni su sa još manje mogućnosti. Iako ispit formalno otvara vrata za rad u pravosuđu, notarijatima i omogućava samostalnu advokaturu, u praksi njegova vrednost opada.

Kao što jedan forumski korisnik konstatuje: "Pravosudni ti je osnova pravničkog posla, ne profesije... Ovako je samo velika moždana igrica koja ispituje strpljenje i otpornost na stres više nego što ocenjuje nečije stručno znanje." Bez obzira na to, on i dalje predstavlja filter i formalni uslov za mnoge pozicije, posebno u državnom sektoru i većim advokatskim kancelarijama.

Zaključak: Potreba za sistemskom promenom

Situacija mladih pravnika u Srbiji je alarmantna. Visoki troškovi ulaska u profesiju, praksa besplatnog rada tokom pripravničkog staža i sistemska diskriminacija stvaraju okruženje koje guši talenat i podstiče odliv mozgova. Advokatske komore, kao samoupravna tela, imaju obavezu da štite dostojanstvo profesije, a to podrazumeva i borbu za pravične početne uslove za sve pripravnike, bez obzira na porodično poreklo.

Promena mora da dođe odozdo - kroz veću solidarnost i glasnije zalaganje samih pripravnika i mladih advokata, ali i odozgo - kroz reformu propisa i poštovanje principa jednakih šansi. Dokle god se advokatura doživljava kao zatvoreni klub umesto kao javna služba zasnovana na znanju i meritokratiji, njen ugled će i dalje opadati, a sa njim i poverenje građana u celokupan pravni sistem.

Kao što jedan od učesnika diskusije rezimira: "Cinjenica je da advokatura sama sebe srozava." Vreme je da se ta činjenica promeni.